Emocionalna inteligencija - Ključ uspeha i lične sreće

Dok je biti pametan do sada uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ), današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije. Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji (EQ).

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija je sposobnost da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, bude privlačan, kao i druge emocionalne veštine koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob.

Zašto je EQ važniji od IQ-a?

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi i empatija. Emocionalna inteligencija omogućava bolje upravljanje stresom, efikasniju komunikaciju i jače međuljudske veze.

Test emocionalne inteligencije

Evo jednostavnog testa za procenu vaših emocionalnih veština. Odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno) na sledeća pitanja:

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T. Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije.

Neurološka osnova emocija

Za naše emocije je kriva određena žlezda - amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije. Impulsi iz amigdale upozoravaju nas na ono što je prepoznatljivo kao dobro, loše, strašno ili opasno.

Epifiza (pinealna žlezda) takođe igra važnu ulogu u emocionalnom životu. Luči melatonin koji utiče na stabilnost emotivnog sveta i serotonin - hormon sreće. Zdravo spavanje pre ponoći i pozitivna raspoloženja mogu usporiti proces starenja i poboljšati emocionalnu stabilnost.

Kako razvijati emocionalnu inteligenciju?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Evo nekoliko saveta:

• Prepoznajte svoje emocije i dajte im imena
• Vežbajte samosmirivanje u stresnim situacijama
• Razvijte empatiju - pokušajte da razumete tuđe perspektive
• Unapredite svoje veštine slušanja
• Pravite pauze kada osetite da emocije eskaliraju
• Vežbajte pozitivno samogovaranje

Emocionalna inteligencija u partnerstvu i prijateljstvu

Veza partnera koji se nikad ne svađaju je sterilna i hladna. Malo dobro kontrolisane borbe mišljenja unosi živost i razgali emocije. Prijateljstvo je veoma krhka tvorevina jer pravi prijatelj obično reagira spontano i iskreno, bez dlake na jeziku. Iako istina može povremeno povrediti, dugoročno je neophodna za autentične odnose.

Emocionalna inteligencija kod dece

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Roditelji treba da decu uče da prepoznaju i izražavaju svoja osećanja. Deca posebno mala su kao "sundžeri" koji upijaju osećanja iz izraza lica roditelja, tona glasa i načina govora. Negativna osećanja i deca nikako ne idu zajedno.

Emocionalno sigurna sredina detetu obezbeđuje podršku. Roditelji treba da potvrđuju da postoje osećanja i otvoreno razgovaraju o njima, prihvatajući dete bezuslovnom ljubavlju.

Zaključak

Emocionalna inteligencija je ključna za uspeh i sreću u životu. Dok IQ može otvoriti vrata određenim profesijama, EQ određuje koliko ćemo biti uspešni u njima i koliko ćemo biti zadovoljni svojim životima. Srećom, za razliku od IQ-a koji je relativno fiksan, emocionalnu inteligenciju možemo kontinuirano razvijati tokom celog života.